Ovaj članak je samo za mene, nemojte ga čitati ako ne želite, ali sebi ću ulepšati život objavljujući ga. Ne dopada vam se Hemofarm? Slobodno idite na neko kvalitetnije mesto. A možete i da čitate o Partizanu. Kako god, sebično, namenjujem ga isključivo sebi.
Da, usudiću se da kažem, srpska košarka NIJE samo Partizan i srpski košarkaši NISU samo po inostranim klubovima. Imam i argumente, verovali ili ne. Pa gde naći lepši primer od ovoga iz Vršca( da, nije čak ni iz Beograda). Pri tome ne mislim samo na skorašnje uspehe u Evropi, mada su me pobede nad Asvelom i Bešiktašom podsetile da publikujem nešto o farmaceutima na blog. Već nekoliko godina ih pratim i mogu reći da su( bili) jedan od najkompletnijih timova. Imaju čak 4 klasična playmakera, što u samom startu daje ogromnu prednost u organizaciji igre. Fenomenalnog i iskusnog Miljana Pavkovića u osnovnoj rotaciji menja Amerikanac Mustafa Abdul-Hamid, solidno ovogodišnje pojačanje. Pored njih tu su i dva mlada igrača, Knežević i Anđušić(misli se, dakle, na budućnost). U bekovskoj liniji još jedan od nosilaca igre, Bojan Krstović. Tu su i nešto iskusniji Marko Šutalo i još jedna mlada nada, Milošević. Opterećenje se možda vidi na poziciji krila, gde Miloša Borisova, u osnovi, menja jedino Petrović. Ipak, u igri se taj problem ne vidi, zahvaljujući kvalitetnoj popuni sa ostalih pozicija. Mesto krilnog centra nikada ne škripi. Mitrović, Božović, Savović i Maraš ravnopravno dele minutažu i funkcionišu odlično. A da objasnim ono "bio najkompletniji tim". Nakn odlaska Vlade Vukosavljevića i Marijanovića, farmaceuti imaju samo jednog klasičnog centra. Kada bi, pored Jordana, rekete protivnika napadao neko poput Vukoasvljevića, onda bi to bio sasvim kompletan tim.
Preskočio sam nekoga? Bogami jesam, ali samo da bih ga stavio u poseban pasus. Jer Milan Mačvan to zaslužuje. Koliko je njegovo znanje, ne usuđujem se da komentarišem, ali sam siguran da se radi o čoveku koji će, jednoga dana, biti osnova naše reprezentacije.
Pa dobro, šta taj Mačvan toliko zna?
Osnovna mu je pozicoja krilnog centra, ali po potrebi popunjava i krilnu i klasičnu centarsku poziciju( to je jedno, ako se računa kao bitna karkteristika). Drugo, napadanje koša. Osim što, kao i svaki centar, uništava protivničku odbranu iz reketa i okoline, odličan je i u rešetanju koša iz daljine. Posebno cenim pogotke u važnim momentim, kada se utakmica lomi( Uvek ću pamtiti prošlogodišnju pobedu nad, tada, razgoropađenim Partizanom. Nakon 0/6 za 3 poena u regularnom delu, pogodio je 4 trojke bez promašaja u nastavku i doneo trijumf svojoj, tada posrnuloj, ekipi). Psihološki velikan, to je naravučenije. U prilog tome govori i izvanredni procenti sa linije penala( opet naglabam o slobodnim bacanjima, ali moram da naglasim koliko je to važan segment u, pre svega, psihološkoj crti igrača). Jedan od njegovih krakterističnih poteza bio je da silovito napadne koš ulazom, pa nakon što igrač koji ga čuva krene unazad, naglim iskorakom ka sredini otvori sebi poziciju za siguran šut. Žao mi je što to više ne koristi, pa moram da ga kritikujem.
Eto, rekao sam šta sam imao. I boje mi je, izuzetno bolje. A najlepše bih se osećao saznavši da u Srbiji postoji neko ko razmišlja na ovaj način, čisto da znam da ne pucam u prazno.
Nova sezona donosi, po nekoj tradiciji, izmene i dopune pravila. Ove godine je poseban akcenat stavljen na zaštitu sudija od vršenja pritiska. Kada sam, okvirno, pročitao o čemu se radi, pomislih da je konačno urađeno nešto korisno što će, bar prividno, izjednačiti poziciju svih igrača, bilo da je u pitanju Kobe Bryant ili Ed Davis( npr).
Ne kažem, treba istaći ko je Kobe i kako je postao to što je sada, potrebno je i da mladi igrači prođu ceo trnovit put kako bi sazreli, ne samo kao igrači, već i kao ljudi( da nauče da poštuju lik i delo velikana, pa da trudom i radom jednoga dana sebi obezbede takav status), ali razlika između superzvezda i običnih igrača, koja se kreirala poslednjih godina, postala je besmislena. Samom svojom pojavom nekolicina velikana bi kod sudija u momentu promenila način razmišljanja( to se, pre svega, odnosi na mlađe i neiskusnije delioce pravde). Dakle, nova pravila bi trebala to da izmene ili barem ublaže. Međutim, stvar je mnogo radikalnija kada se primeni na terenu. Ono što me je lično užasnulo je takozvano "sankcionisanje gestikulacija" koje iritiraju publiku. Naime, o čemu se radi: često vidimo kako igrač, nakon dobijenog faula, burno reaguje ili započne raspravu sa sudijom i za to dobije tehničku grešku. I to je, uglavnom, apsolutno korektno. S obzirom da košarku igraju ljudi, a ne roboti, često viđamo kako oštećeni u momentu nervnog rastrojstva priđe aut liniji i, ne obraćajući se nikome, izbaci bes iz sebe nemim pokretima, često uz određene grimase. Ali neko je primetio da to publiku obično okreće protiv sudija pa je, shodno tome, određeno pravilo da se takve stvari ubuduće takođe sankcionišu tehničkom greškom. Gde su tu ljudi, pitaju li se oni išta? Na terenu vidim samo ljude, u publici sede samo ljudi, koji vole da igraju ili navijaju, koji VOLE što su tu baš u tom trenutku, pa shodno tome i reaguju. Na ovaj način na terenu se stvaraju roboti, a od publike kao da se ograđuju. Zašto? Osim novca smatram da je ovde u pitanju uspostavljanje sistema kontrole i moći. No, neću o tome, sport je ono čime se isključivo bavim.
Dakle, novo pravilo stavlja sudije u prvi plan, nemaju više samo 5 minuta slave, a igrače mehanizuje( tera ih da oguglaju na sopstvena osećanja i da se povinuju sudiskoj volji). Koliko vidim, mnogima se ovo ne dopada i nadam se da će biti preduzeti konkretni koraci od strane ljudi koji razmišljaju na ovaj način, a imaju veći uticaj u okviru same NBA lige. Nadam se da neće zvučati suludo: ako se ovaj trend nastavi, zar bi nekoga iznenadilo da, jednoga dana, zabrane glasno navijanje jer to ometa igru?
Denzel Washington igra ulogu Jake Shuttlesworth-a, osuđenog za ubistvo supruge. On leži u zatvoru i preispituje sebe i svoj život, gde je grešio i šta bi dao za priliku da se iskupi. Iznenada, prilika mu se ukazuje . . . Ray Allen igra Jesus Shuttlesworth-a, sina gore pomenutog i najboljeg srednjoškolskog igrača na svetu. Maturant je i svi koledži se bore da ga dobiju. Savršeno nesavršen kao čovek, mlad, neiskusan i željan uspeha, ali pošten i beskompleksan, Jesus se nalazi na velikoj životnoj raskrsnici i svi mu putevi deluju isto. Sa ocem ne razgovara od majčine smrti, sam izdržava maloletnu sestru i uz sve to idealna je meta beskompromisnog društva i medija, koji će ga uskoro progutati . . . Priča menja tok kada Jake-u upravnik zatvora nudi skraćenje kazne, pod uslovom da ovaj nagovori sina da krene na određeni koledž( realno prikazana povezanost sistema moći). Jake-u je to idealna prilika da popravi što se da popraviti, ali još važnije, da spreči sina da krene stranputicom. Da li će i kako u tom uspeti, pogledajte.
...i još po nešto
Snimljen je 90ih godina prošloga veka( 1998 ako ćemo precizno), u vreme uspona zvezda uz koje sam odrastao, kako košarkaških, tako i glumačkih. I kritika ga je volela, pa se nalazi na listi 10 najboljih filmova sa košarkaškom tematikom. Šta ga čini tako posebnim? Uh, pa ima toliko toga. Prvo u oči padaju glumci: već uveliko afirmisani Danzel Washington i košarkaška budućnost u najavi, Ray Allen. Iz tehničko-košarkaškog ugla, fenomenalno je poređenje u igri između njih dvojice tj. kako to treba da se radi = Jesus, a onako kako ne treba = Jake( pogledaj video). Poređenje svega: šuta, vođenja lopte, zagrađivanja i kretanja u igri 1 na 1 urađeno je krajnje profesionalno, a opet dovoljno je interesantno za običnu publiku( prouzrokovano je saradnjom velikih stručnjaka iz više oblasti, a to je jedino moguće bez međusobne netrepeljivosti i saradnje).
Otac i sin igraju basket, zapravo više od igre
Priča je fenomenalna ili, kako sam to prethodno bolje rekao, savršeno nesavršena. Kada se čitavo društvo ustremi na pojedinca, pogotovo mladog i kvalitetnog sportistu, njegovo lično razmišljanje i želje teško opstaju. Tada mu može pomoći jedino onaj kome nije stalo samo do njegove karijere i slave, onaj ko ga voli bez obzira koliko je dobar u nečemu. Sada Jake mora da ga podseti na stvari koje ga je učio davno, a koje ovaj tada nije shvatio. Scena na terenu, kada sin konačno pobeđuje oca, zapravo je najjači momenat u filmu. Konačno je postao bolji od oca( bio je i ranije, ali nije imao priliku to da pokaže) i tek je tim činom dokazao da je postao igrač. Ali, još važnije, upravo tada, te večeri na terenu, gde su njih dvojica i započeli neraskidivu vezu koja ih je držala zajedno uprkos svim problemima, odlučio je šta će mu biti prioriteti u životu i kojim će putem ići. I naravno, zna ko će biti uvek tu za njega, bez obzira gde i koliko dobar bio( jeste da zvuči malo otrcano, ali sam zaista tako doživeo).
Ovom prilikom, za ljubitelje filmova svih žanrova preporučio bih jedan kavliteten filmski blog.
Updated 21.1.2011
He got game je prvi clanak prebacen na moj novi blog o košarci i još koječemu.
Najbolja atmosfera u Evropi biće, večeras, prepreka za prvaka Španije. Kahi je, u ovom momentu, pobeda veći prioritet nego Partizanu, jer bi nakon dve izgubljene utakmice i ove kao treće došao u pitanje i plasman u TOP 16( uz sve to naredne nedelje gostuju Maccabiju). Partizan bi to mogao da iskoristi i pritisak prebaci na goste, pa odgovornom igrom kakvu je pokazao na poslednje dve evroligaške utakmice napravi veliki korak ka plasmanu u TOP 16.
Sa aspekta same igre, centri Partizana bi ponovo mogli da naprave tu razliku. Najveći problem Beograđanima bi mogao da napravi Mirza Teletović, nestandardni krlini centar sa fenomenalnim šutem i osećajem da pogađa u važnim momentima. Očekujem dobar početak, da se ne ponovi utakmica sa Maccabijem.
I četvrtina
Bjelica je iznenađenje na poziciji 3, da bi visinom parirao Veselom. Trojkom Đekića Partizan otvara meč, što bi bilo više nego korisno da se nastavi. U prvih nekoliko minuta opterećuju se centri, više lopti ide na Javai-ja. Caja loše brani tranziciju( što Partizan ne koristi najbolje), ali lako pogađa u pozicionim napadima, pogotovo San Emeterio. Stanko Barać kvalitetno brani Paritzanove centre u pozicionoj igri, ali loše se kreće u odbarni pik n rola, što bi, konkretno, Katić mogao da iskoristi. Najslabija karika u igri Beograđana je definitivni Laffayet, imam utisak da ne razume način igranja u Partizanu. Kasnije, u drugoj polovini prve četvrtine, i Javai i Katić nalaze rešenja za igru u napadu protiv Baraća, ali imaju problema sa njim u odbrani i on je najefikasniji u gostujućem timu. Na kraju 18 : 25, prednost za Kahu. Definitivno, u nastavku, mora se igrati čvršća odbrana i više šutirati za 3 poena.
II četvrtina
San Emeterio nastavlja da pogađa, kvalitet sjajnog Španca sada dolazi do izražaja. Ne može ostati neprimećen sjajan alley oop Laffayet - Vesely( lično volim da vidim takve stvari, ali ne smatram ih preterano važnim). Laffayet se postepeno budi, a Partizan igra čvršće u odbrani i dobro skače u napadu i odbrani. Gist pokazuje sjajan odraz, ali loš osećaj za silaznu putanju u blokiranju( suđene su mu dve silazne putanje). Trojkom Gista Partizan vodi, prvi put, 34 : 33 i konačno liči na onaj stari, borben ali odgovoran( i pored naivno izgubljene lopte od strane Laffaeta jasno je da je tako). Javai je sjajan u napadanju koša licem i leđima, kao i u ofanzivnom skoku, pa je zasluženo prvi dvocifren kod domaćina. Odmaranje Baraća Partizan koristi da poveća prednost, Musli ima problem sa Javai-jem i kasnije Katićem. Na kraju prvog poluvremena 42 : 38, pre svega zahvaljujući odnosu skokova u napadu( 10 : 0) i fenomenalno malom broju izgubljnih lopti ( samo 2).
III četvrtina
Vesely, kao na početku, lako izlazi na kraj sa Bjelicom i sa svim svojim kasnijim čuvarima, a i u odbrani odrađuje odličan posao. Nastavlja se otvorena borba na obe strane, ali ne dopada mi se što se Teletović postepeno razigrava i donosi prednost svojoj ekipi, a pored njega Logan je izuzetno precizan sa distance. Izrazito malo šuteva za 3 poena od strane Partizana, dok Kaha ima neznatno više, ali otvorenih i preciznih. Vesely je taj koji drži Partizan u prvom delu treće četvrtine. Sa druge strane, Teletović je sjajan pod košem. Pogodak Božića za 3 poena mnogo znači jer je time uspostavljena dobra saradnja centarske i bekovske linije, od strane centra ka spoljnim pozicijama. Promašaji Baraća i Katića u završnici doveli su do nerešenog rezultata 56 : 56 pred poslednju i odlučujuću četvrtinu.
IV četvrtina
Logan je i dalje precizan za 3 poena, a Partizan ne nalazi rešenja u napadu, pa vrlo lako gosti odmah stižu na +5( time out bi morao to da reši). I sudije imaju svoje momente, krajem III četvrtine sude 1 faul u napadu i 3 sekunde u reketu, a sada ponovo ofanzivni faul( najblaže rečeno: diskutabilno). U nastavku Partizan nikako da se trgne, i Kaha postepeno podiže prednost. Nakon 5 minuta prve poene postiže Laffayet, katastrofalno po našeg šampiona. Peti faul Baraća bi morao da se iskoristi. Osam vezanih poena Kecmana teraju Ivanovića da zove time out, a utakmica ulazi u neizvesnu završnicu. Kecman nastavlja sa sjajnom i sigurnom igrom. Ne volim da mnogo pominjem sudije, ali uopšte mi se ne dopada kompenzacija koju rade, previše su primećeni. Na 37 sekundi do kraja Partizan vodi sa poenom razlike, publika je ponovo neverovatna. U neizvesnoj penal završnici( koju zaista nisam imao živaca da komentarišem), Partizan je sačuvao prednost koju je imao i savladao prvaka Španije sa 74 : 71. Svaka čast!!!
Pick and roll (ili po naški "pik-n-rol") je jedna od osnovnih napadačkih akcija, najčešće korišćena u igri 2 na 2. Pojavila se davno, ali je kulminirala 90ih godina prošloga veka, da bi danas bila najvažniji element u strategijama mnogih trenera. Čak se i do finala stizalo zahvaljujući prednostima ove akcije.
Prema školskim definicijama u kreiranju učestvuju dva igrača, od kojih je jedan u posedu lopte (najčešće je to bek čuvan od strane, takođe, beka) i kreće se smerom ka protivničkom košu. Drugi( centar) mu prilazi s prednje strane, najčešće pod uglom od 90, i postavlja pik (više volim da kažem blok, deluje prirodnije) kojim usporava ili, u boljoj varijanti, potpuno zaustavlja protivničkog beka. Bek tada prolazi pored tog bloka( PIK), a saigrač koji ga je postavio nakon tog prolaska okreće se leđima oko protivnika koga je markirao( ROLL) i kreće se paralelno sa svojim bekom dalje u smeru koša. Tada sledi dodavanje od strane beka koje se pretvara u asistenciju u slučaju efikasnog završetka od strane centra. Jednostavno? Pa, u osnovi, da.
Video1: Školski primer u izvedbi superzvezdi
Kakve još varijante postoje?
Sve prethodno opisano su, zapravo, školski primeri tj. ono što najčešće viđamo. Ipak, primena od strane kvalitetnijih ekipa je mnogo šira i kompleksija i bukvalno za sve navedeno postoje alternative( dve ili više). Krenimo redom:
U samom izvođenju učestvuju dva igrača, ali su za odbranu najveće noćne more preostala trojica, pogotovo kod timova koji imaju više kvalitetnih šutera. Na njih se u tim trenucima obraća mnogo manje pažnje nego na gore pomenutu dvojicu, pa samim tim imaju više prostora da upute kvalitetan šut. Bek sa loptom se, nakon protrčavanja pored bloka, vrlo često odluči za dodavanje nekome od njih i egzekucija je neminovna. Kada se tako igra česta je pojava da nekog igrača, organizatora igre, ni ne primetimo tj. nemamo utisak da je odradio značajniji posao, a u zvaničnoj statistici stoji dvocifren broj asistencija. Takođe, mnogo zavisi i od kretnji preostalih igrača, odnosno pravovremenih otvaranja kako bi bili u prilici da prime adekvatan pas i upute šut. Naravno podrazumevno je da se otvoreni šutevi moraju pogađati, inače igra nema efekata.
Akciju najčešće izvode bek i centar, jer su im fizičke predispozicije u skladu sa potrebama. Bek je nizak i agilan, dobro se kreće i ima mogućnost da stvori prednost nakon izlaska iz bloka. Takođe niski igrači su, češće nego visoki, dobri šuteri pa im tako očišćen prostor pruža priliku da to i pokažu. Sa druge strane, centri su visoki i krupni, samim tim manje pokretni, ali zato izuzetno superiorniji kada se dočepaju reketa( ta superiornost naravno zavisi i od kvaliteta asistencije). Medjutim i ovde ima varijacija. Naime, postoji velki broj takozvanih univerzalnih igrača koji mogu da igraju obe uloge. Ako se na parketu nađu dvojica sa tim karakteristikama, vrlo je teško organizovati odbranu na njima jer igraju po primcipu svako sa svakim, i lako kreiraju mis-mečevi. Krilni igrači litvanske reprezentacije su to veoma dobro radili na poslednjem turniru u Turskoj.
Kada govorimo o bloku koji se postavlja, takođe postoje razlike. Ako je osnovna zamisao da se beku otvori prostor u širinu, centar će ga postaviti pod uglom od 90° i time će protivnički bek biti potpuno otsečen od igrača koga čuva. Mana ovoga je ta da se slabije pokretni centri teže uključuju u nastavak akcije, pa je lakše organizovati odbranu na njima. Drugi način je da ugao postavljenog bloka bude manji, čime se centar lakše okreće i brže otvara. U ovoj situaciji defanzivni bek se ne otseca, već samo usporava, ali ipak igrač sa loptom uspeva da ostvari prednost od, najmanje, jednog koraka. Ovaj vid igranje pick n roll-a otvara mnogo više opcija, ali ga uglavnom igraju kvalitetniji timovi. Zašto? Pa ako se blok ne postavi hiruški precizno, kvalitetniji odbrambeni igrači ga vrlo lako probijaju( Dimitris Diamantidis je doktorirao takve blokove pa su neupotrebljivi protiv njega). Ali, ako se sve odradi kako valja, dovosi rezultate.
Na kraju, kada centar primi pas nakon što se dokopa reketa, poentiranje je vrlo često. Ali ako taj gorostas poseduje dodatne kvalitete, sem visine i snage, takođe ima veliki broj opcija. Prva od njih je svakako povratni pas na šut( najčešće na krilo, jer sa te pozicije odbrambeni igrači moraju da dođu na pomoć centru), što je kompleksnija varijanta od one kada šutera trži prvi igrač, ali i teže branjiva. Takođe postoji opcija( meni omiljena) duplog pasa. Dešava se da, kada centar primi loptu, bek biva zaboravljen od strane odbrane, što on ume da kazni kvalitetnom kretnjom ka košu bukvalno iza leđa protivnika, pa dok su svi fokusirani na loptu, centar nakon jedne do dve sekunde zadržavanja vraća pas igraču od koga ga je primio i ovaj je u prilici da završi prelepu akciju.
Video2: Phoenix Suns-i su, do ove sezone, posedovali najkompletniju ekipu za ovakve akcije
Video3: Savršenstvo ili nešto najbliže tome
Što se tiče odbrane pick and rolla, to je jedna od najkompleksnijih tematika u svetu košarke i posebno ću je obraditi u nekom od narednih članaka.
Dwight Howard, dokaz da ni najbolje nije dovoljno dobro
Priča o supermenu počela je skoro, kada je vitki i skočni srednjoškolac počeo da nabacuje mišićnu masu, naročito u predelu ramena, a da pri tome ne gubi na atletskim sposobnostima. Čulo se za njega od samog početka, ali većina nije smatrala da se radi o budućoj superzvezdi, već samo o običnom "glupom crnji". A onda se to veliko dete( tako ga zovu) razgoropadilo. Već pet godina je najbolji skakač i bloker ( što je slučajno i rekord) NBA lige, i dva puta je bio Defensive player godine. No, ići će on i dalje, uveren sam u to. Kako? Sa svojim abnormalnim rasponom ruku i lakoćom nošenja ogromnog tela najdominantinji je pod obručima trenutno, ali od ove sezone ima oružje više. Naime, u napadu nije pokazivao( do sada) toliku dominaciju kao u odbrani, uglavnom je poentirao nakon dobrih asistencija, ali u duelima 1 na 1 leđima( uglavnom) ili licem ka košu lako je gubio prethodno teško ostvarene pozicije, a završnice su mu bile izuzetno nemaštovite i često neefikasne. No, kada sam pogledao prvih 5 minuta utakmice protiv Miami-a, videh da se nešto bitno izmenilo. Ovog leta, dok su se drugi bavili potpisivanjem astronomskih ugovora, naš je centar radio sa jednim od najboljih igrača na toj poziciji u istoriji: Hakeem Olajuwon-om( najbolji po košarkaškom znanju). Ukratko, oduševio je sve prisutne. Izuzetno je popravio leđnu tehniku i dosta je maštovitiji u rešavanju 1 na 1 pod košem, stekao više osećaja pri levom poluhorogu, a ono što je mene lično impresioniralo, uzimao je( i pogađao) veliki broj šuteva o tablu( taj pomalo satanizovan šut jedino Tim Duncan i dalje aktivno koristi). Naravno, otvaranja iz pik n roll-a kao i kontrola reketa su i dalje na najvišem nivou.
Dakle, ono što ovom prilikom pohvaljujem( a retkost je da to radim kada su u pitanju igrači njegovog tipa) jeste napredak u košarkaškom smislu, popravljanje tehničkih a ne fizičkih elemenata. Zašto? Vraćam se na isto, ako se nastavi kako je krenulo( a hoće), polako će početi da se gube osnovi same igre, ono na čemu ona počiva i zašto su je ljudi zavoleli( zato sam pomenuo, konkretno, šut o tablu), a mladi igrači će težiti isključivo fizičkom napretku uz poznavanje minimuma same košarke( ne kažem da je fizička crta nepotrebna, šta više na visokom je drugom mstu, ali nikako na prvom). Zato pozdravljam ovakve poteze, kada jedan od najvećih atletа današnjice "prizna" da nije dovoljno dobar i odluči da se razvija i na drugim poljima.
Ponestaje mi reči kada govorim ili pišem o njemu. Da, toliko me fascinira.
Ne bih da tupim o osnovnim podacima, ima ih dovoljno na Wikipediji, kao i na sajtu NBA. Takođe na YouTube-u postoji veliki broj snimaka koji vrlo suvoparno opisuju ovu "veličinu".
Dakle, Dirk! Ako krenemo od osnova košarke, svi kvalitetni treneri govore o tome kako igrač najpre mora da savlada šut, a potom se radi na usavršavanju ostalih elemenata( jer poenta je, gle čuda, postići koš, a to se radi šutem). Kasnije igrač često zaboravi na to( da iskoristim priliku da pohvalim promenu udaljenosti linije za 3 poena, jer će ona vratiti taj pomalo zaboravljeni šut s polu-distance). Dakle, ako uzmemo u obzir da je šut osnovni košarkaški element, onda ovog čoveka slobodno možemo zvati "Prof. dr Dirk Nowitzki". To što je član 50-40-90 kluba ne oslikava samo njegov kvalitetan šut, već i slekciju istog. Naime, ono što posebno cenim kod igrača koji pogotke trže iz daljine, jeste da osete kada im ruka drhti, kada su nesigurni i da to rešavaju sami sa sobom, umesto što se ispucavaju i samim tim ŠTETE timu( naću da navodim na koga ovom prilikom mislim). Dirk, kada nema veče, ne frustrira se i ne iskaljuje bes na obručima i gledaocima iz bližih redova, već pokušava da drugim svojim kvalitetima dopirinese timu i dozvoljava drugima da odrade njegov posao. Sa druge strane, kada "ima veče" nezaustavljiv je gde god da krene i šta god da uradi. Takođe jedan je od najboljih izvođača slobodnih bacanja u istoriji( prosek se vrti oko 90), što pokazuje da je, uz sav kvalitet koji poseduje, smiren i predan igri.
A ono što me najviše fascinira jesu njegove eksplozije u poslednjoj četvrtini. Kako god da odigra prve tri deonice, protivnici strepe šta će se desiti u četvrtoj. Nije retkost, šta više česta je pojava, da prvih 36 minuta završi sa jednocifrenim brojem poena, a na kraju pređe svoj prosek( koji je uvek preko 20). No, to je statistika. Njegova pojava na terenu i izvedbe koje radi u tim trenucima jesu ono što ga čini velikanom. Kontroliše igru tima, smiruje usijane glave i diže uspavane, trudi se isključivo da pronađe najbolje opcije u napadu, ali najvažnije je da preuzima odgovornost u ključnim momentima. Najneizvesnije NBA utakmice završene su tako što je Dirk pogodio šut, za 2 ili 3 poena, i njime doneo pobedu svojim Dallas Mavericksima. Apsolutni lider na terenu.
Ponos Izraela stigao u Pionir. Bez Jana Veselog biće izuzetno teško parirati skočnim igračima Maccabia. Nadamo se da će uz čvrstu odbranu, dobru saradnju spoljne i unutrašnje linije i naravno pritisak publike uspeti da uspostave dobar sistem, pa valjda će i taj šut krenuti. Duel centara bi mogao da bude najinteresantniji, dva najsnažnija igrača Evrope vodiće tenkovsku bitku pod košem, ali smatram da će ključ pobede jednog ili drugog tima biti neko drugi.
21:06 Prva četvrtina
Igrači Partizana krenuli su vrlo loše, za 6 minuta samo je Gist ubacio šut s poludistance. Mnogo grešaka u napadu i meka odbrana uz nekoliko kontri protivnika doveli su do 2:18 za Maccabi. Ne uspevaju dovoljno da pune loptama centre, gosti dobro brane reket. Tek uz po jednu trojku Božića i Gista i čvršću odbranu Partizan hvata priključak, ali i igru. (10:23) na kraju prve deonice.
21:30 Druga četvrtina
Partizan smirenije u prvih 2 minuta, nakon toga ponovo mini serija Maccabia. Treći faul Petra Božića sredinom četvrtine, a kasnije i Kecmana, novi je problem, kao i veliki broj faulova ostalih igrača a sa druge strane JEDINO slobodno bacanje Lučić je izveo u 15om minutu. Mladi Lučić se odlično pokazao u tim trenucima. U narednih 5 minuta Partizan smanjuje razliku na oko 10 poena, ali protivnici iskusno ne dozvoljavaju još spuštanja. Sve akcije su uglavnom individualne, nema tečne timske igre i uigranih akcija. Na kraju se broj izgubljenih lopti ujednačio( 13:11) kao i broj skokova( 16:18). Što se još statistike tiče, loš je Prtizanov šut za 2 poena( 6/21). Međutim ono što drži Partizan je jaka odbrana sa kojom mora da se nastavi i uz tečniju igru u napadu moguće je očekivati povoljan rezultat.
22:11 Treća četvrtina
Krenulo je sa dobrom odbranom Partizana uz atraktivnu blokadu Gista. Vide se češća supštanja na Jawai-a, koji poentira, a produkt su boljih kretnji i tečnije igre. Ali za 5 minuta ponovo mali broj poena, samo 4, i četvrti faul kapitena Božića. Gosti drže razliku na oko 10 poena. Dobro je branjen Schortsanitis, bez poena je, ali zato Pargo pravi velike probleme bekovima. Utakmica se loše razvija, mali je broj poena na obe strane i to odgovara Maccabiu. Katić igra sasvim solidno, dobro je odrađena rotacija na poziciji centra. U samoj zavrnici gosti sa 2 trojke podižu prednost na 37:51. Partizan je ipak uspeo da uspostavi kakvu-takvu igru i optimistički ulazi u poslednju četvrtinu.
22:42 Četvrta četvrtina
Maccabi je otvara trojkom, jako loše za samopouzdanje. Neuigranost ekipe je očigledan problem, posebno je teško bez organizatora igre jer Laffaet to jako loše radi. Ipak uspeli su da goste nateraju na bonus u samo 3 minuta. Dvocifrena prednost je konstantna, Partizan nikako da se trgne. 5 min pre kraja Vlada Jovanović traži time out koji je poslednji voz za priključak. Nakon toga Laffaet pogađa uz faul, vraća se 10 razlike. 5 igrača Maccabia je sa po 4 lične grške, Partizan to treba da iskoristi spuštanjem na centra, ali to ne čini. No u odbrani imamo problema sa ličnim greškama centara. Na minut i po do kraja, rezultat je 65:54 i ishod je već jasan. Trojka Pninija na 4:30 do kraja, kada je Partizan nakon time auta spusti0 razliku na 8 poena rešila je utakmicu u korist Maccabia. Na kraju 67:54.
Utakmica je izgubljena u prvih 5 minuta. Prednost koja se tada kreirala bila je nedostižna pogotovo jer David Blatt nije dozvolio da padne ritam igre njegove ekipe. U završnici sa po 3 trojke Pninija i 2 Blua mladi tim nije uspeo da napravi preokret. Što se pojedinaca tiče, posebno bih istakao Katića i Lučića koji su se najbolje pokazali večeras. Novajlija Gist, s obzirom da mu je ovo prva utakmica u crno belom dresu, takođe zaslužuje pohvale. U svakom slučaju nešto bolja igra nego protiv Zalgirisa. Verujem da će se svi delovi Vladine slagalice uskoro spojiti jer je bilo jasno uočljivo, u nekoliko minuta koliko je trajala tečna timska igra Partizana, da centri mogu vrlo lako da izlaze na kraj sa čuvarima ako im bekovi razvuku odbranu protivnika tj. isprazne reket. Na kraju pohvaliti momke za borbenost i iskazati nadu ka većim uspesima.
Priča o supermenu počela je skoro, kada je vitki i skočni srednjoškolac počeo da nabacuje mišićnu masu, naročito u predelu ramena, a da pri tome ne gubi na atletskim sposobnostima. Čulo se za njega od samog početka, ali većina nije smatrala da se radi o budućoj superzvezdi, već samo o običnom "glupom crnji". A onda se to veliko dete( tako ga zovu) razgoropadilo. Već pet godina je najbolji skakač i bloker ( što je slučajno i rekord) NBA lige, i dva puta je bio Defensive player godine. No, ići će on i dalje, uveren sam u to. Kako? Sa svojim abnormalnim rasponom ruku i lakoćom nošenja ogromnog tela najdominantinji je pod obručima trenutno, ali od ove sezone ima oružje više. Naime, u napadu nije pokazivao( do sada) toliku dominaciju kao u odbrani, uglavnom je poentirao nakon dobrih asistencija, ali u duelima 1 na 1 leđima( uglavnom) ili licem ka košu lako je gubio prethodno teško ostvarene pozicije, a završnice su mu bile izuzetno nemaštovite i često neefikasne. No, kada sam pogledao prvih 5 minuta utakmice protiv Miami-a, videh da se nešto bitno izmenilo. Ovog leta, dok su se drugi bavili potpisivanjem astronomskih ugovora, naš je centar radio sa jednim od najboljih igrača na toj poziciji u istoriji: Hakeem Olajuwon-om( najbolji po košarkaškom znanju). Ukratko, oduševio je sve prisutne. Izuzetno je popravio leđnu tehniku i dosta je maštovitiji u rešavanju 1 na 1 pod košem, stekao više osećaja pri levom poluhorogu, a ono što je mene lično impresioniralo, uzimao je( i pogađao) veliki broj šuteva o tablu( taj pomalo satanizovan šut jedino Tim Duncan i dalje aktivno koristi). Naravno, otvaranja iz pik n roll-a kao i kontrola reketa su i dalje na najvišem nivou.
