He got game, film o košarci

Omot
Ukratko radnja...

Denzel Washington igra ulogu Jake Shuttlesworth-a, osuđenog za ubistvo supruge. On leži u zatvoru i preispituje sebe i svoj život, gde je grešio i šta bi dao za priliku da se iskupi. Iznenada, prilika mu se ukazuje . . . Ray Allen igra Jesus Shuttlesworth-a, sina gore pomenutog i najboljeg srednjoškolskog igrača na svetu. Maturant je i svi koledži se bore da ga dobiju. Savršeno nesavršen kao čovek, mlad, neiskusan i željan uspeha, ali pošten i beskompleksan, Jesus se nalazi na velikoj životnoj raskrsnici i svi mu putevi deluju isto. Sa ocem ne razgovara od majčine smrti, sam izdržava maloletnu sestru i uz sve to idealna je meta beskompromisnog društva i medija, koji će ga uskoro progutati . . . Priča menja tok kada Jake-u upravnik zatvora nudi skraćenje kazne, pod uslovom da ovaj nagovori sina da krene na određeni koledž( realno prikazana povezanost sistema moći). Jake-u je to idealna prilika da popravi što se da popraviti, ali još važnije, da spreči sina da krene stranputicom. Da li će i kako u tom uspeti, pogledajte.
 
 
 
...i još po nešto 
 
Snimljen je 90ih godina prošloga veka( 1998 ako ćemo precizno), u vreme uspona zvezda uz koje sam odrastao, kako košarkaških, tako i glumačkih. I kritika ga je volela, pa se nalazi na listi 10 najboljih filmova sa košarkaškom tematikom. Šta ga čini tako posebnim? Uh, pa ima toliko toga. Prvo u oči padaju glumci: već uveliko afirmisani Danzel Washington i košarkaška budućnost u najavi, Ray Allen. Iz tehničko-košarkaškog ugla, fenomenalno je poređenje u igri između njih dvojice tj. kako to treba da se radi = Jesus, a onako kako ne treba = Jake( pogledaj video). Poređenje svega: šuta, vođenja lopte, zagrađivanja i kretanja u igri 1 na 1 urađeno je krajnje profesionalno, a opet dovoljno je interesantno za običnu publiku( prouzrokovano je saradnjom velikih stručnjaka iz više oblasti, a to je jedino moguće bez međusobne netrepeljivosti i saradnje). 
 
 
 
Otac i sin igraju basket, zapravo više od igre
 
Priča je fenomenalna ili, kako sam to prethodno bolje rekao, savršeno nesavršena. Kada se čitavo društvo ustremi na pojedinca, pogotovo mladog i kvalitetnog sportistu, njegovo lično razmišljanje i želje teško opstaju. Tada mu može pomoći jedino onaj kome nije stalo samo do njegove karijere i slave, onaj ko ga voli bez obzira koliko je dobar u nečemu. Sada Jake mora da ga podseti na stvari koje ga je učio davno, a koje ovaj tada nije shvatio. Scena na terenu, kada sin konačno pobeđuje oca, zapravo je najjači momenat u filmu. Konačno je postao bolji od oca( bio je i ranije, ali nije imao priliku to da pokaže) i tek je tim činom dokazao da je postao igrač. Ali, još važnije, upravo tada, te večeri na terenu, gde su njih dvojica i započeli neraskidivu vezu koja ih je držala zajedno uprkos svim problemima, odlučio je šta će mu biti prioriteti u životu i kojim će putem ići. I naravno, zna ko će biti uvek tu za njega, bez obzira gde i koliko dobar bio( jeste da zvuči malo otrcano, ali sam zaista tako doživeo).
 
Ovom prilikom, za ljubitelje filmova svih žanrova preporučio bih jedan kavliteten filmski blog.
 
Updated 21.1.2011
 
He got game je prvi clanak prebacen na moj novi blog o košarci i još koječemu.