Košarka: juče, danas, sutra

Nova sezona donosi, po nekoj tradiciji, izmene i dopune pravila. Ove godine je poseban akcenat stavljen na zaštitu sudija od vršenja pritiska. Kada sam, okvirno, pročitao o čemu se radi, pomislih da je konačno urađeno nešto korisno što će, bar prividno, izjednačiti poziciju svih igrača, bilo da je u pitanju Kobe Bryant ili Ed Davis( npr).

 

Ne kažem, treba istaći ko je Kobe i kako je postao to što je sada, potrebno je i da mladi igrači prođu ceo trnovit put kako bi sazreli, ne samo kao igrači, već i kao ljudi( da nauče da poštuju lik i delo velikana, pa da trudom i radom jednoga dana sebi obezbede takav status), ali razlika između superzvezda i običnih igrača, koja se kreirala poslednjih godina, postala je besmislena. Samom svojom pojavom nekolicina velikana bi kod sudija u momentu promenila način razmišljanja( to se, pre svega, odnosi na mlađe i neiskusnije delioce pravde). Dakle, nova pravila bi trebala to da izmene ili barem ublaže. Međutim, stvar je mnogo radikalnija kada se primeni na terenu. Ono što me je lično užasnulo je takozvano "sankcionisanje gestikulacija" koje iritiraju publiku. Naime, o čemu se radi: često vidimo kako igrač, nakon dobijenog faula, burno reaguje ili započne raspravu sa sudijom i za to dobije tehničku grešku. I to je, uglavnom, apsolutno korektno. S obzirom da košarku igraju ljudi, a ne roboti, često viđamo kako oštećeni u momentu nervnog rastrojstva priđe aut liniji i, ne obraćajući se nikome, izbaci bes iz sebe nemim pokretima, često uz određene grimase. Ali neko je primetio da to publiku obično okreće protiv sudija pa je, shodno tome, određeno pravilo da se takve stvari ubuduće takođe sankcionišu tehničkom greškom. Gde su tu ljudi, pitaju li se oni išta? Na terenu vidim samo ljude, u publici sede samo ljudi, koji vole da igraju ili navijaju, koji VOLE što su tu baš u tom trenutku, pa shodno tome i reaguju. Na ovaj način na terenu se stvaraju roboti, a od publike kao da se ograđuju. Zašto? Osim novca smatram da je ovde u pitanju uspostavljanje sistema kontrole i moći. No, neću o tome, sport je ono čime se isključivo bavim.

 

Dakle, novo pravilo stavlja sudije u prvi plan, nemaju više samo 5 minuta slave, a igrače mehanizuje( tera ih da oguglaju na sopstvena osećanja i da se povinuju sudiskoj volji). Koliko vidim, mnogima se ovo ne dopada i nadam se da će biti preduzeti konkretni koraci od strane ljudi koji razmišljaju na ovaj način, a imaju veći uticaj u okviru same NBA lige. Nadam se da neće zvučati suludo: ako se ovaj trend nastavi, zar bi nekoga iznenadilo da, jednoga dana, zabrane glasno navijanje jer to ometa igru?