Kup Radivoja Koraca 2011
Što volim taj Hemofarm
Ovaj članak je samo za mene, nemojte ga čitati ako ne želite, ali sebi ću ulepšati život objavljujući ga. Ne dopada vam se Hemofarm? Slobodno idite na neko kvalitetnije mesto. A možete i da čitate o Partizanu. Kako god, sebično, namenjujem ga isključivo sebi.
Da, usudiću se da kažem, srpska košarka NIJE samo Partizan i srpski košarkaši NISU samo po inostranim klubovima. Imam i argumente, verovali ili ne. Pa gde naći lepši primer od ovoga iz Vršca( da, nije čak ni iz Beograda). Pri tome ne mislim samo na skorašnje uspehe u Evropi, mada su me pobede nad Asvelom i Bešiktašom podsetile da publikujem nešto o farmaceutima na blog. Već nekoliko godina ih pratim i mogu reći da su( bili) jedan od najkompletnijih timova. Imaju čak 4 klasična playmakera, što u samom startu daje ogromnu prednost u organizaciji igre. Fenomenalnog i iskusnog Miljana Pavkovića u osnovnoj rotaciji menja Amerikanac Mustafa Abdul-Hamid, solidno ovogodišnje pojačanje. Pored njih tu su i dva mlada igrača, Knežević i Anđušić(misli se, dakle, na budućnost). U bekovskoj liniji još jedan od nosilaca igre, Bojan Krstović. Tu su i nešto iskusniji Marko Šutalo i još jedna mlada nada, Milošević. Opterećenje se možda vidi na poziciji krila, gde Miloša Borisova, u osnovi, menja jedino Petrović. Ipak, u igri se taj problem ne vidi, zahvaljujući kvalitetnoj popuni sa ostalih pozicija. Mesto krilnog centra nikada ne škripi. Mitrović, Božović, Savović i Maraš ravnopravno dele minutažu i funkcionišu odlično. A da objasnim ono "bio najkompletniji tim". Nakn odlaska Vlade Vukosavljevića i Marijanovića, farmaceuti imaju samo jednog klasičnog centra. Kada bi, pored Jordana, rekete protivnika napadao neko poput Vukoasvljevića, onda bi to bio sasvim kompletan tim.
Preskočio sam nekoga? Bogami jesam, ali samo da bih ga stavio u poseban pasus. Jer Milan Mačvan to zaslužuje. Koliko je njegovo znanje, ne usuđujem se da komentarišem, ali sam siguran da se radi o čoveku koji će, jednoga dana, biti osnova naše reprezentacije.
Pa dobro, šta taj Mačvan toliko zna?
Osnovna mu je pozicoja krilnog centra, ali po potrebi popunjava i krilnu i klasičnu centarsku poziciju( to je jedno, ako se računa kao bitna karkteristika). Drugo, napadanje koša. Osim što, kao i svaki centar, uništava protivničku odbranu iz reketa i okoline, odličan je i u rešetanju koša iz daljine. Posebno cenim pogotke u važnim momentim, kada se utakmica lomi( Uvek ću pamtiti prošlogodišnju pobedu nad, tada, razgoropađenim Partizanom. Nakon 0/6 za 3 poena u regularnom delu, pogodio je 4 trojke bez promašaja u nastavku i doneo trijumf svojoj, tada posrnuloj, ekipi). Psihološki velikan, to je naravučenije. U prilog tome govori i izvanredni procenti sa linije penala( opet naglabam o slobodnim bacanjima, ali moram da naglasim koliko je to važan segment u, pre svega, psihološkoj crti igrača). Jedan od njegovih krakterističnih poteza bio je da silovito napadne koš ulazom, pa nakon što igrač koji ga čuva krene unazad, naglim iskorakom ka sredini otvori sebi poziciju za siguran šut. Žao mi je što to više ne koristi, pa moram da ga kritikujem.
Eto, rekao sam šta sam imao. I boje mi je, izuzetno bolje. A najlepše bih se osećao saznavši da u Srbiji postoji neko ko razmišlja na ovaj način, čisto da znam da ne pucam u prazno.
