TOP 10 igrača koji su obeležili 2010u
Čovek je bljesnuo u NBA pre oko mesec dana, poobarao je nekoliko ličnih rekorda u skokovima i rampama i postao gotovo nezamenljiv. Nažalost, nije igrao za reprezentaciju zbog povrede, ali je Duda Ivković naglasio da računa na njega za neki od narednih nastupa nacionalnog tima. Radi se o centru izuzene snage, ali i vrlo kvalitetne tehnike koju je dodatno unapredio, ali i nezgodne naravi (najveći skandal napravio je na evropskom prvenstvu 2007 nakon utakmice sa Grčkom). Za eksploziju i napredak zaslužio je da se nađe na ovoj listi kao deseti. 
Možemo mi Srbi da se hvalimo kako igramo srcem i pobeđujemo, opet srcem (što ne osporavam), ali Litvanci su letos pokazali kako se to zaista radi i potpuno zasluženo nas ostavili na (lošem?) četvrtom mestu. A Kleiza je bio stub ove ekipe, ne samo najbolji pojedinac, već i igrački i emotivni vođa. Takođe, beležio je nezaboravne partije u Olimpijakosu, kada je na momente potpuno sam mleo protivnike. Za sve prikazano, zaslužena pozicija.
Da li mu je to bila želja ili ne, ne znam, ali prošlu godinu je obeležio kao najveći "skandal-majstor". Nakon porodičnih, nazovi problema, u samoj završnici Playoffa nije uspeo da se stabilizuje i Konjanici ostaše bez titule. Najveću prašinu podigao je potpisivanjem astronomskog ugovora za Miami, koji ce videti da li mu se isplati. Čovek koji je od omiljenog sportiste Amerike, za godinu dana, postao najomraženija ličnost svetskog sporta, definitivno je među ličnostima koje su, na neki način, obeležile 2010tu.
Jedan od najboljih mladih igrača Evrope i definitivno najbolji "dunker". Neke prognoze su govorile da će biti drugi pick na NBA draftu, ali on je odlučio da ostane u Partizanu (čini se da je zavoleo Srbiju više od mnogih Srba). Uživao sam u predstavama koje je priređivao, a nadam se samo još boljem jer vreme je da sazri jer nosi veliki teret na plećima. Njegova pojava me često tera da se zamislim: isto smo godište; gde je on, a gde sam ja? Neću da objašnjavam razloge, možda je zaslužio i višu poziciju.
Već sam pisao o Dirku. U tom članku sam ga naveo kao nekoga ko bi, recimo, mogao da mi bude "omiljeni igrač". Kao takav, naravno, zaslužuje svoje mesto na listi (eto, br. 6, pa mi posle recite da sam subjektivan). Šta je on uradio u godini za nama? Isto što radi već godinama, predvodi Dallas i objašnjava kako se igra košarka. Jedino mi je žao što sa svojim Maveracksima nikako da osvoji titulu, uvek im tako malo nedostaje. Dakle, želja za next year je: zasluženi šampionski prsten.
Kevin Durant je razlog zbog koga nisam prestao da pratim NBA dešavanja. Iako obdaren izuzetnim atletskim predispozicijama, on zna šta se zaista ceni u košarci i trudi se to da unapređuje. Bio je kapiten reprezentacije Sjedinjenih Država koja je zvaničnio svetski No.1, a na kraju "Mundobasketa" (potpuno zasluženo) i MVP. Takođe, u sezoni 2009/10 uspeo je da odvede Thundere u Play-Off i da tamo izuzetno namuči La Lakerse. Za očuvanje kvaliteta igre pod obručima i "ne stvaranje" skandala, zasluženo peto mesto.
Pamtiće ga čak tri nacije pa sam ga, shodno tome, strpao na adekvatno mesto. Na mene je, konačno, ostavio utisak ozbiljnog igrača (koliko-toliko), koji i razmišlja dok igra. Osim neverovatnih šuteva (ne samo onaj protiv Španije), delio je veoma kvalitetne pasove, a ponekad se i pametno povlačio u stranu. Osim što je izabran za prvu petorku na tom prvenstvu, najbolji je organizator igre u Evropi prošle sezone. Španci, Grci i Srbi su rekli: Miloš Teodosić br. 3.
Možete li zamisliti ovakvu listu bez njega? Ja ne. Možda Jordana niko ne može prevazići, ali ako se to kojim čudom dogodi, ovo će biti krivac. Osvajanje šampionskog prstena je velika stvar, a Kobe ju je gotovo rutinski odradio. Mnogi ga mrze, mnogi ga pljuju i prozivaju, tvrde kako je arogantan, prepotentan i ko zna šta još (pridevi, jako opasno oružje u pogrešnim rukama). Ne znam kako to vide, niti gde, znam samo da me to ne zanima. Ono što ja vidim je: najoblji košarkaš planete danas, pravi lider i neverovatan kao individualac. Kao što se može uočiti, nisam prepisivao (nije prvi).
"Koji Scola, da li si ti normalan?" Neko je ovo pomislio, naravno. Ne krivim ga, jasno da postoje i bolji izbori. Ali Scola je upravo ono što ponavljam godinam, igrač koji se oslanja isključivo na košarkaško znanje, na solidan šut i pravu, nesebičnu, timsku igru. Sa Argentinom nije uspeo da uzme medalju u Turskoj, ali je urpkos tome izabran u najbolji tim (to inače nije praksa). Namučio je Srbiju i "razbio" Brazil, a u NBA gotovo sam igra protiv fizički neuporedivo dominantnijih igrača. Kada je odlazio iz Evrope, niko mu nije predviđao blistavu karijerau. Povredom Minga ukazala mu se šansa da postane prvi čovek tima i od tada to radi tako da bi mnoge veće zvezde mogle da nauče štošta od njega. 
Taman kad sam pomislio da je lista sastavljena, on mi se pojavi u mislima. Da, Kecman je definitivno čovek koji je obeležio prošlu godinu. Pozicija, težina, vreme, sve je to nebitno, koš se mora postići, a ko to najbolje zna. Ne samo "prigušivač" u Zagrebu, i F4 Evrolige je njegova zasluga (ne potcenjujem ostale, ni slučajno), tj. partiaja u prvom meču sa Maccabijem koja je napravila razliku i Partizan odvela u Pariz. Onaj koji je uvek tu kada treba, kada svima drhti ruka i nervozni su, Dule sav teret i odgovornost preuzima na sebe. I pobeđuje.Partizan pod lupom, dosadašnji učinak
Zonska odbrana
Odbrana pick and rolla
Zagovornik sam mišljenja da titulu donosi odbrana, a ne napad. Kako? Prvo, da bude jasno, napad je u prednosti u odnosu na odbranu i tu nema nikakve dileme. Ali ako neko ima šampionske ambicije, jasno je da poseduje kvalitetan napadački tim. Pitanje je samo kako će se igrati odbrana, jer ona je ta koja pravi razliku u vrhu. Kada se čudimo: "Kako su oni osvojili, pa ovi imaju bolju ekipu", odgovor najčešće leži u odbrani. Idealan primer je prošlogodišnje finale prvenstva Španije, kada je Caja Laboral savladao savršenu i nepobedivu Barselonu. Zaustavili su njihov napad koji, jeste da je bio daleko najbolji u Evropi, ali nedovoljno fleksibilan.
Kada sam, nedavno, govorio o pick and rollu, jedna od stvari koje sam posebno naglasio bila je da se radi o krajnje jednostavnoj akciji. Jednostavnoj za igranje, ali zato izuzetno teškoj za branjenje. Zašto? U životu je, generalno, najteže braniti se od najjednostavnijih napada. U IT svetu, spam je pošast od koje se jako teško branimo, a zapravo je neviđeno jednostavno kreirati ga. Slično je i u košarci. Akcija u kojoj učestvuju, u osnovi, svega dva igrača, a koja traje, opet u osnovi, veoma kratko( 3-5 sekundi prosečno), poseduje veoma mali broj krivina tj. dodirnih tačaka sa protivnikom. Samim tim, ako se dobro izvede, odbrani je veoma teško i da je uspori, a gotovo nemoguće da je zaustavi. Timove koji u tome uspeju stručno nazivamo šamponi.
Postoje tri osnovne vrste odbrane pick and rolla:
- probijanjem/razbijanjem bloka,
- preuzimanjem i
- iskakanjem
Probijanje
Probijanje ili razbijanje bloka ( nije stručan naziv, ali je bar jasan) podrazumeva da defanzivni bek protrčava pored bloka koji je napravio protivnički centar i ne dozvoljava da mu igrač sa loptom pobegne. U toj situaciji defanzivni centar, takozvanim bampovanjem( biće objašnjeno promerom), usporava ili na kratko zadržava igrača sa loptom, a potom se vraća na čuvanje svog igrača. Ovaj vid odbrane se najčešće izvodi, ali je pun nedostataka. Prvo: ako se postavi kvalitetan blok( što je karakteristično za krupnije centre), protivnik lako pravi višak, koji se kasnije teško popunjava. Drugo: defanzivni centar je, kod ove vrste odbrane, u vrlo teškoj situaciji, jer bampovanje iziskuje odličnu pokretljivost( Amerikanci to zovu quicknes). Treće: ne sme se zaboraviti ni sekunadarni cilje bloka, usporavanje beka, pa i ako probije blok, on često ostaje u zaostatku za igračem sa loptom.
Preuzimanje
Najjednostavniji je vid odbrane, a podrazumeva zamenu čuvara. Naime, kada bek ostane u bloku, centar preuzima igrača sa loptom. Međutim ima jednu veliku manu: mis-mach se tada izuzetno lako kreira. To je najpogubnije ako se igra visoko( daleko od koša), gde je igrač sa loptom sada daleko brži od svog čuvara i prodorom može vrlo lako da ga pretrči. Takođe bek ostaje se centrom koji, ako krene ka košu i uz adekvatan pas, postaje gotovo nezaustavljiv. Sa druge strane, ovaj vid odbrane često koriste takozvani all-around timovi. Svi njihovi igrači su približno istih karakteristika, pa ako su dobro uigrani i ukomponovani, mogu vrlo kvalitetno da pruzimaju( američka reprezentacija organizuje odbranu na ovaj način, zbog izrazitih fizičkih prednosti u odnosu na protivnike).
Iskakanje
Za razilku od prve dve, kod iskakanja je neophodno da u odbrani učestvuju svi igrači. U osnovi liči na prvu opciju. Razlika je u tome što odbrambeni centar ne usporava igrača sa loptom, već ga iskakanjem usmerava u njemu željenu stranu. Pri tome bek se ne odvaja od igrača koga čuva( pod uslovom da nije ostao u bloku). Tada moraju da reaguju ostali igrači jer je centar ostao nebranjen, i često mu je otvoren put ka košu. Međutim, ako oni to dobro urade, igrač sa loptom nema mnogo opcija jer su mu svi saigrači pokriveni, čuvar je uz njega, a na koš nije pametno kretati jer se centar koji je iskočio nakon nekoliko seundi vraća u odbranu. U suštini, ako se dobro uigra, najbolja je odbrambna opcija. Sa druge strane, i najmanji propust ume skupo da košta.
Evo par primera:
Video 1
U ovoj odbrani vidimo Glena Davisa (11) kako dva puta iskače, što ostatak tima odlično prati, a potom preuzima. Odlična timska odbrana, u kojoj je on ipak uradio najveći posao, donela je kontra napad i lake poene.
Video 2
Opet su na delu Celticsi. Prvo vidimo odlično preuzimanje na strani, potom kratko udvajanje koje omogućuje centru da se brzo vrati. Sve to odlično prate i ostali igrači, sve pozicije su pokrivene. Loš pas ide u ćošak, na drugi kraj terena. Tu se ponovo igra pick and roll, ali se ovog puta preuzimanje ne isplati, i lopta siže do centra. Međutim, pomoć beku dolazi se druge strane i težak šut je izblokiran. Za sve to vreme, nema otvorenog igrača koji bi primio loptu.
Ovde sam dao samo osnovni opis. Kombinacije odbrana su velike, kao i varijacije, sve u zavisnosti od trenutne situacije. Duško Ivanović, trener ekipe koja je dobila Barselonu prošle godine, u mini elektronskoj knjizi objašnjava kako se on brani od pick and rolla, kako bira i kombinuje igrače, šta im savetuje i šta generalno misli o ovom napadu. Takođe i Igor Kokošov ima svoju verziju elektronskog priručnika, do duše nešto opširniju. Dok Duško govori o konkretnoj primeni koju koristi, u drugoj knjizi temeljnije je obrađen sam postupak odbrane, detaljno opisane mnoge podvrste i ukazano na šta sve valja obratiti pažnju tom prilikom. Ako sam nekoga zainteresovao za ovu temu, ovde ima sasvim dovoljno materijala za dalju analizu.
"I ja imam svoga Boga, ime mu je Bodiroga"
Stih iz Blažine pesme mi je došao iznenada, onako kako stihovi i treba da dolaze. A dolazi uz misao o čoveku, u punom smislu te reči, o velikom sportisti i verniku, ali pre svega čoveku. Malo se zna da je, osim što nam je donosio pehare i medalje, kao poštovalac crkvenog mišljenja, ulagao i ulaže u verske institucije. Smatra da mu je vera u Boga i ljude pomogla da postigne i dostigne zacrtane ciljeve. Sve se, kako Duško Vujošević kaže, temelji na poverenju. Jer poverenje ne može da postoji delimično, ono se ili ima - ili nema. A graditi karijeru i ime na poverenju, to znači biti čovek. Neko je sigurno, baš u ovom momentu, pomislio kako je to danas teško/nemoguće. Površno posmatrajući, tako je. Potsećam, ovaj čovek je to činio slavnih 90ih godina prošloga veka i jedan je od naših najboljih produkta tog vremena. Ponosni smo na njega, zar ne?
Dakle Dejan Bodiroga, klinac koji je krenuo od Mašinca, a završio, što se igračkog dela tiče, kao najbolji košarkaš Evrope u poslednjih 50 godina. Naglasio sam "što se igračkog dela tiče" jer on košarci definitivno nije rekao svoju poslednju reč. Radi se o igraču koji igra na poziciji klasičnog krila. Apsolutno se slažem sa tvrdnjama Krešimira Ćosića, inače Dejanovog prvog profesionalnog trenera, da njegovo postavljanje na poziciju beka-šutera ne doprinosi mnogo iskoristivosti takvog igrača, a uglavnom ni potrebama tima.
Tehničke karakteristike
Igra mu se zasnivala na kvalitetnim prodorima ka košu. Počtak driblinga tj. momenat kada spušta loptu prvi put na parket, često je značilo i: igrač u odbrani manje. Da li zbog varke pre ulaska u dribling, koje je doktorirao, da li zbog šut-finte, i najkvalitetniji odbrambeni igrači ispadali su iz igre veoma često. Sam njegov prodor je ostao misterija za većinu. Nije posedovao naročitu brzinu, niti snagu, ali su zato promene pravaca bile izluđujuće. Pored toga, upravljanje loptom takođe je za 99% igarača ostala nemoguća misija( neki stručnjaci tvrde da je Bodiroga znao apsolutno sve driblinge koji postoje u košarci). A to ne dolazi samo od kombinacije "talenat+rad", već i od razmišljanja u datom momentu, praćenja kretanja i poznavanja protivnika, ali i iskustva. A završnica, iako ne efektna i bez atraktivnih zakucavanja, bila je uvek sigurna i materijalizovala je sve prethodno. Upravo zbog završnice, zbog momenata kada se lomi meč i kada se "na muci poznaju junaci", postoji velika grupa nas, poštovalaca lika i dela Bodiroginog. Upravo se zahvaljujući psihološkoj crti uzdigao iznad ostalih( mislim na brojne MVP titule).
Velika količina materijala, u izvedbi samo jednog čoveka
Da li će svet videti još ovakvih igrača? Možda i hoće, ali izgleda da ja neću. Zašto? Kada sam prethodno govorio o tome, rekao sam da se znanje košarke danas ne ceni, ili bar ne dovoljno. Tako da je mala verovatnoća da će neki talentovani mališan biti uzet pod nadzor vrhunskog stručnjaka, trenirati dva puta dnevno, ukupno sedam sati( jer Bodiroga je tako funkcionisao sa Krešimirom Ćosićem), i bez vrhunske mišićne konstrukcije postati No1. Ne verujem, ali se nadam.
